Nosnja :-) Cetvrti deo.

Nosnja :-) Treci deo.

Nosnja :-) Drugi deo.

Nosnja :-) Prvi deo.

Smotre folklora ;-)

U želji da se poboljša i poveća deo folklornog programa najviše su pridonijele nacionalne i međunarodne smotre. Njihov je osnovni cilj prikazati autentičnu sliku narodne umetnosti. Foklor kao zbir komponenata vezanih uz život i stvaralaštvo seoskog stanovništva nema više svoje vekovne uvjete razvoja i opstanka i ostaje relativno malo mogućnosti da ga se sačuva kao i što znanost o folkloru ima zapravo jedinu pravu šansu da ostane živa znanstvena disciplina koja neposredno pridonosi društvu u kojem deluje.

Znanost o folkloru ima veliki zadatak, a to je selekcija onih folklornih vrednosti koje trebaju ući u dela neprolazne vrednosti, u opću riznicu nacionalne kulture i umetničke baštine te da se zaustavi odlazak folklora samo u muzeje i sećanja te da se zadrži živim. Nestajanje ili naglo smanjenje vrednih folklornih elemenata zadaje velike brige znanstvenim institucijama koje se bave skupljanjem folklorne tradicije i njezinim interpretiranjem. Nestaju mnogi vrijedni dokumenti i zato Smotra folklora u sadašnjosti, ali i u budućnosti treba potaknuti čuvanje i restauriranje mnogih običaja nacionalne kulturne baštine. Zato svaka Smotra može najbolje usporediti do kakvih je promena došlo u primeni narodne umetnosti, promatrajući njene izvore i ostvarenja nastala raznim obradama i adaptacijama.

Narodne igre :-)

U Srbiji ima vise od 3000 naziva narodnih igara. U svim krajevima prevladjuju vedre i vesele igre u kolu ali se mogu naci i setne pa mimicke, eroticke i dr. Pored otvorenog i zatvorenog kola tu su i drugi oblici, npr. lese, naspramni lanci, igre udvoje, utroje, učetvoro itd. U pogledu ritma preovladjuju dvodelni i cetvorodelni taktovi, a nisu retki slucajevi ni trodelnog, slozenog i neravnog takta. Igre prate instrumente (gajde, svirala, duduk, frula, dvojnice, cemane, tambure, zurle i tupan). Ima igara koje se izvode uz pevanje ili naizmenicno pevanje i nemo igranje ili uz naizmenicno pevanje i instrumentalnu pratnju. U periodu izmedju dva svetska rata gotovo u sve krajeve prodire harmonika. Prilike za igranje po selima su redovne i vanredne. Vanredne su o selima, prelima, mobama, svadbama i tome sl. Igraci-stvaraoci pokazuju sklonosti ka individualnom izrazavanju u igri i ka interpretaciji ukrasnih koraka te tako najcesce pridonose stvaranju lokalnih stilskih oblika. Pod uticajem nekih igara koje su se po gradovima formirale u veoma zive igre, kao sto su Žikino kolo, Vranjanka, Kukunješte i dr., igra se i po selima zivlje. Medju najstarije igre idu obredne, danas vec u izbledelom i degenerisanom obliku. Takve su dodolske, lazaričke, kraljičke, koledarske i dr. Rusalje su čarolijsko-ekstaticne igre poznate u istocnoj Srbiji kod Vlaha. Ostaci obrednih igara nalaze se i u mnogim decijim igrama.

Bogastvo i lepota svetovnih orskih igara ogleda se u razlicitim tipovima i stilovima koji su se u svakom pojedinom kraju razvili pod specificnim istorijskim, kulturnim, ekonomskim, geografskim i drugim uslovima toga kraja. Tipske, stilske i tehnicke osobine igara omogucuju da se izvesne krajeve uprkos manjim lokalnim razlikama, posmatra kao jednu koreografsku oblast koja se ne poklapa uvek sa teritorijalnim granicama, vec se igre redovno prelivaju na jednu i na drugu stranu. Pojedine igre vise su rasprostranjene po citavoj Srbiji. Takve su starije: Dunjeranke, Seljančica, Devojačko kolo, Ajd na levo, braća Stevo, Zaplet, Đurdjevka i dr. U novije vreme uveliko su se rasirile zive igre Žikino kolo, Vranjanka, Kukunješte, U šest, a donekle i Moravac. Svatovska igra, Šareno oro, igra se po citavoj Srbiji sem Vojvodine.

Najlepse igre Kuda ,,Soko'' iz Indjije :

• Igre iz Levca.

http://youtu.be/Hao5y8mVfuo

•Igre iz Metohije.

http://youtu.be/mXhEh-sRz9o

•Igre iz Uzica.

http://youtu.be/xDr1kF5m3cc

•Igre iz Bele Palanke.

http://youtu.be/VEvId9-VRCc?list=UUcUr4wWAp7P8OAcwowBjc1w

•Igre iz Srema.

http://youtu.be/Wez1236imYA?list=UUcUr4wWAp7P8OAcwowBjc1w

•Sopske igre.

http://youtu.be/H9xCyYKDps4

•Vlaske igre.

http://youtu.be/3ukQRXn9khk

•Igre iz Sumadije.

http://youtu.be/JeMVsE5Xshc

:-)

Caos :-)

Evo kako izgleda nosnja iz Kine,Bosne i ostalih zemalja:

•Meksicki folklor:

 •Bosanski folklor:

 •Kineski folklor:

 •Indijski folklor:

 •Poljski folklor:

 •Turski folklor:

Narodna nošnja iz Kninske krajine.Dalmacija ♥ :-)

Ovo je post o narodnoj nosnji iz Kninske krajine-Dalamcije.:-)♥

Zagorje, narod Krajine kninske još nosi ono odelo u što su se odevali njihovi preci. To im odelo traje sa kolena na kolena. U Evropi nema kraja, gde ima toliko čudnovatih i izvornih načina nošnje kao u Dalmaciji. Kroj je nošnje narodni, a tako i šara ili mast modra (plava), crvena i bela, žuta, zelena i crna.

Udata žena na glavi nosi belo platno, zvano "bošča". Gde koja nosi i ubrus šareni. Žene dok se udaju, su sa crvenom kapicom. Žena udata plete kosu u dve pletenice, te je preko vrata, baca niz prsa. U tim pletenicama upleću novac, a devojke nose  kapice sa lančićima, srcima, staklenim kuglicama itd. Devojke pletu kosu u jednu pletenicu i niz pleća je spuštaju. Kapa, koju nosi, crveno-bleda je i plića. Kosu dobro češljaju, zaližu drvenim češljevima, namažu  uljem, kroz istu razne nakite, pa i novac upliću.

Udate žene imaju košulju od domaćeg platna ili kupovnog, izvezenog u vunici tankoj, opredenoj, koju same oboje u četiri različite boje: modro, zeleno, crno, crveno itd. Za starije su ugasite boje, a za mlađe svetlije. Košulju vežu oko vrata, niz prsi i oko rukava. Košulja je raskopčana na prsima, ispod vrata zapučena i sapeta zaponcima i kopčama, široki su joj rukavi, te je i duga do članaka. Neke nose i košuljak, te im pokriva prsi i na njoj su rukavi. Poviše košulje je zimi "aljina", koja je od crnog sukna, izvezena po dnu sa svilom, u sjajnim bojama, crveno-mrko-modroj. Taj je vez po dnu haljine, oko ruku i vrata. Leti imaju samo košulju. Iznad haljine "modrina", koju zovu "sadak". Sadak je od modrog sukna, izrađen sa rizom, a po rizi vezom niz prsa i po dnu većinom ostraga. On nema rukava, već se navukuje. Zovu ga i "zubun". Naniže je "pregača". Nju same otkaju od pređe, koje same opredu i boje. Ona je u narodnim šarama i ima ukoliko sve rese. Dopire do ispod lista. Preko i oko pasa ima "tkanicu" izrađenu u rizi i izvezenu. I ona je otkata od domaćeg sukna.  Obuću nose: čarape bojene, od sukna, do članaka, koje sapinju kukama, ozgor "terluci", koji se obuvaju na celu nogu, pak "nabojci". Terluci su opleteni od bele vune, a spred izvezeni svilom ili vunicom. Obojci su na terlucima. Ovo se napušta, te danas mnoge pletu vunene bičve, pa poviše njih opanke. Opanci imaju potplat od nestrojene kože volovske. One se obuvaju s gornje strane noge uzicama od ovčije ili ovneće nestrojene kože — opute, pak se pritegnu na kraju potplata. Otuda se oputa promeće ispod članaka, te pritegne opanak, a u opanak sasvim malo ulazi peta. Neke nose papuče, a zovu ih "levantine".

U cure je haljina bela, sa crvenim vezom, a u žene od crnog ili modrog sukna. One leti idu u košulji i u sadaku ili pod pregačom. One nose i nakite. Vrlo lepo vezu, a to kad idu na pašu za stadom,  vezu bez nacrta i đerđefa. Nose i đerdane, oko grla, po pet-šest redova. Straga đerdane drži riza, a one su spreda. Devojke nose takozvani "kaljer" ili "ogrljak". On je oko grla, a koja je boljeg stanja nosi "đendar". Na tu su postavu i starom vremenu prišivali cvancike, cekine, talire, krune, forinte, petokrune, zlatice, a danas srebrne, zlatne dinare.

Muški se odevaju prostije. Imaju na glavi kapu crvenu, od rize (skerleta), izvezenu crnom svilom, mlađi pliću, a stariji dublju. Zovu je težačka crvena kapa. Neki nose i na tursku soruk-peškir. Do mesa im je košulja. Ona nije strogo duga, a, ako joj digneš vezove, u ostalom se ne razlikuje od ženske. Boje je bele i od domaćeg platna. Mnogi je sad i kupuju. Stariji nose belu, vezenu ogrlicu, a mlađi onako prosto sašivenu.  On je obično od modrog sukna, obrubljen crvenom rizom. Primećuje se na prsima i dopire do ispod bokova. Na vrhu prsluka je gunjac ili koporan. On je na rukavima kao oširoka jaketa, izrađen sa crvenom rizom i crvenim gajtanom. On je od crnog sukna, spredi je uređen pa i na rukavima i leđima. Imaju pantalone, gaće "benevreke", od modrog sukna. Gaće se priljubljuju uz noge, te ih stave  niže bokova, pa je baš za čudo, kako im ne spadnu. Po dnu su gaća kuke i spone, a ne meću ih po pasu, već uvučenim kajišem stegnu ispod kukova.

Čarape imaju pri mesu, pa obojci i opanci, od dole koža od bivola, a od gore neprepletena oputa.

Zimi nose ogrtač, tj. kabanicu s ogrlicom — kukuljicom. Kabanica je od krupne crvene čohe-abe, ili od sivog sukna. Obično kukuljica stoji onako na ramenima prosto, rastegnuto. Kad je kiša, prevuku kukuljicu na glavu, te je zapinju kopčama.

 Ispod gunjca nose torbak, a to je kožna četvrtasta torba, koju nose muški. Nose i muškarci i žene, torbe, na oba dva ramena, a torbice samo o jednom ramenu, sve je to od vune domaće. Neki nose i zobnice. One su otkate na strijehe i vune, a one prave na šare kao ćilimi.

Mnogo tkaju ćilime, pregače, pokrivače i razne kućne nakite. To sve sa raznim šarama tkano vrlo lepo, i od vrednosti.

Još ima starijih koji nose kosu u pletenicu, koja se zove »perčin«. Obično spreda obriju glavu, a ono ostalo kose pokupe u dug "perčin" te ga upletu u crni vuneni trak, pa ga nakite obešenim rajtama i još kakvim zapisom. Ako je u kući snaja mlada, ona ga češlja i plete.

Kod boljih je odeća od finije stvari i sa finijim pucama, kopčama, kukama itd.

Dosad se dobro drži ova nošnja, jer je kod njih sramota istu menjati. Kažu, ko nošnju menja, i veru će lako. Jedan, koji se pod vladom prijašnjom preobukao, uputio je duždu molbu stihovima te ju iznosi, da se vidi. Ta pesma glasi:

Gle, vojvoda, njekih Dalmatinskih!
Kad dojedre Italiji ravnoj,
Tu se oni brže potaljanče,
I stide se slavinskog imena.
Kose strižu, vlasulju natiču:
Klobuk meću, a saruk pomeću,
Brže bolje i brke obriče,
Svilen pojas sa sebe otpašu,
Krasno ruho od skerleta smeću,
Grde zlatom makrame vezene,
Sjajne toke, pa i zar jačerme,
I sve burme od čistoga srebra;
Što sam Bože, jadan dočekao!
I haljine oni odjevaju
Prostrižene otraga na dvoje,
Na nogam' im ka' ženam' biječvice,
Da ne bude junačkog znamenja,
I srebrne povrgoše ploče
Pa dragume zlaćane čelenke,
Zlatne igle, pa sve prevrnuše,
Na talijansku eto obrnuše,
Dalmaciju svu nam nagrdiše,
Još voliko mlovineka se pruža,
Reka, zemlje, varoš, gradove,
Pa eto im rđav glas je dopro
Do mletačkih svijetlih gospodara.
Sej sramote! eto raspasaše,
Svijetle sablje, a tupaste ražnje,
Pripasaše sebi o bedricu.
Da bi bili srčani junaci,
Baš najjači na bijelomu svijetu,
Kad ih spazi Turčin, ne boji se.
Sad vas molim, kako milu braću,
Poslušajte ove moje svijete:
Domorodac, ako pravi dođe,
Ispred očiju njegovih bježite,
Pa ako gle još kogod upita
Za dom, ime, za narod i mjesto,
Ne kažite da ste Dalmatinci:
Sokolovi kad nemate krila,
Pokažite da ste budaline,
A nemojte grdit Dalmaciju
I srditi dužda od Mletaka,
Jer je vazda Dalmacija bila.

☺

Delovi nosnje :-)

Cao. :-)
Ja sam Ivana i odlucila sam da napravim blog o folkloru.
Jako volim folklor i vec 5 godina ga igram u KUD,,Soko'' iz Indjije.
Za prvi post izabrala sam jednu sliku na kojoj su jako lepo objasnjeni delovi nosnje.

Nadam se da vam se svidja ovaj post. :-)♥